Istorija parfema - Parfemi Nicole i toaletne vode Nicole

Go to content

Main menu:


Istorija parfema


Istorija parfema seže u pradavna vremena kada je pračovek, nadražen mirisnim dimom koji se osetio uz vatru, otkrio da neka drva, pogotovo ona bogata smolom, pri paljenju daju dimu lep miris. Možda to iznenađuje, ali reč parfem i izvedena je baš od dima. Reč “perfume” je poreklom latinski izraz “per fumum”, dakle, “kroz dim”. Naši su preci, šaljući ka nebu mirisne oblake dima, odavali počast svojim bogovima, slali molbe i molitve aromatičan dim je bio njihov način komunikacije sa svojim bogovima.
Dokumentovana istorija mirisa počinje zajedno s početkom velikih drevnih civilizacija: Egipćana, Rimljana, Jevreja, Asira, Grka, Kineza
svi su oni na svoj, često vrlo rafiniran, način upotrebljavali različite mirišljave stvari sa različitim ciljem.

Egipćani su stavljali na kosu aromatične pomade koje su, polako oslobađajući miris, stvarale oko nosača mirisne oblake. Mirisi su u to vrijeme bili upotrebljavani također i zbog sakralnih ciljeva egipatski su faraoni žrtvovali svojim bogovima tamjan, a za balzamovanje mrtvih tela članova kraljevske porodice bila je upotrebljavana mirha. Kada je 1922. otkrivena grobnica kralja Tutankamona, između mnogih vrednih predmeta pronađena je i  posuda sa aromatičnom pomadom. Mada je teško u to poverovati, nakon otvaranja, bez obzira na to što je prošlo 3000 godina, supstanca ja zadržala svoj miris!
Verovatno su mirišljive stvari bile razlog prvog štrajka poznatog istoriji. Priča kaže kako su oko 1330. godine pre Hrista vojnici faraona počeli štrajkati zahtevajući od vladara aromatične pomade i balzame.

Narod koji je uzdigao parfeme na nivo svetinje su bili Grci. Prema njihovom mišljenju lep miris je poticao od boga, bio je magičan, mističan, a takođe i erotičan atribut. Grci koji su živeli u VI. veku pre Hrista mazali su nakon kupanja u javnim kupalištima svoja tela aromatičnim uljima svaki deo tela drugačijim mirisom. Ni jedna porodična svečanost se nije mogla održati bez mazanja tela mirisom bila je to vrsta rituala čišćenja.

Na Bliskom su se istoku ljudi također zaljubili u mirise. Ambra
supstanca iz ulješura ima miris ribe, ali sušena nekoliko meseci daje parfemima toplu, čulnu aromu. Bila je toliko vredna da je bila upoređivana s vrednošću zlata ili robova.

U Kini se u posteljinu stavljao mirisni prašak u vrećicama, u sobama se palio tamjan, a česte su bile i aromatične kupke. Zanimljiv je bio kineski običaj: gosti su nakon prijema dobijali komadić papira natopljen jasminovim mirisom miris jasmina imo je za cilj da otkloni posledice neumerenog uživanja u alkoholu. U Kini je mirisan bio, također, i novac štampan na svili.

Rimljani, na početku narod jednostavnih vojnika s velikim entuzijazmom, preuzeli su od Grka, ali i pod uticajem Orijenta, zadovoljstvo koje daje miris. U parfemisanju su prevazšli i same sebe
parfemisali su sve što je bilo na dohvat ruke. Mogle su se naći i fontane koje prskaju mirisnu vodu, stavljali su u krevete ružine latice, parfimisali su sebe, odeću, predmete čak i životinje; radili su to i tri puta dnevno!

Parfemska  revolucija je nastala ukao posledica arapske metode alkoholne destilacije taj je proces bio detaljno opisan u pismima arapskih alhemičara. Arapi su bili nesumnjivi poznavatelji začinskih biljaka. Kuran, osnova islamskog sveta, hvali sve mirise te potiče na njihovu upotrebu ne samo zbog religioznih razloga nego i zbog sopstvenog zadovoljstva. Kada je nakon propasti Rimskog Carstva došlo hrišćanstvo, zabranjuje se upotreba parfema zbog njihovog čulnog delovanja. Tek su Krstaški ratovi za Svetu zemlju (11.-13. vek) vratili Evropi ugođaj i radost kakvu daju mirišljave stvari.

U savremenom obliku, dakle u rastvoru eteričkih ulja u alkoholu, pojavile su se krajem XVI. veka. Bila je to slavna voda kraljice Mađarske
Elizabete. Taj je miris bio kompozicija cvta narandže, ruže, mente, melise, limuna i ružmarina. Na parfemskom tržištu se voda kraljice Elizabete održala nekoliko vekova.

Brz je razvoj proizvodnje parfema nastao tokom renesanse kada je alkhemiju zamenila hemija, razvili su se procesi destilacije i ekstrakcije pa se podigao kvaliteta mirisnih aroma. U Veneciji se od duvanog stakla prave  bočice za parfeme najboljeg kvaliteta, slavne u čitavoj Europi. Italija je ubrzo postala metropola mirisa. Žena, koja je metropolu preselila u Francusku, bila je Katarina Medici. Udala se 1533. za francuskog kralja Henrika II. i uzela sa sobom u svoje nove pariško sedište ličnu kolekciju parfema. Nisu ipak mogli uzeti iz Toskane cveće i bilje za proizvodnju parfema, dakle počeli su tražiti u Francuskoj neophodnu floru koja bi bila tako lepa i razvijena kao italijanska. Našli su je u Provansi. Tako je nastala “kolevka” parfemske industrije - Grasse. Proizvodnju parfema revolucionizirala je hemijska sinteza koja je uzrokovala jednostavniji pristup sirovinama i snizila cenu parfema. Pojavila se tada takođe i nova kategorija stručnjaka
velikih krojača kreatora mode koji su na promocijama svojih kolekcija počeli također davati svoje ime izabranim mirisima. Tako je 1921. poznata dizajnerka Coco Chanel uvela na tržište inovativni parfem No5. Taj miris je započeo novo razdoblje od tada su ti parfemi postali propusnica za ekskluzivni svet mode. Kada su u jednom intervjuu pitali Marilyn Monroe: “U čemu spavate, gospođice Monroe?” zvezda je odgovorila: “Imam na sebi samo Chanel No5″.

Danas su parfemi način izražavanja naše osobenosti, osećaja, mašte i navika. Ogledaju naš karakter i stil života, donekle govore o sistemu vrednosti. Parfemi dopuštaju ženama da nađu svoj temperament i seksipil, muškarcima daju osjećaj sigurnosti i muževnosti. Napadajući naša čila mirisnim kompozicijama mogu se razbuditi najdublje želje. Neke mirise pamtimo do kraja života, njihova magija seća se najstarijih uspomena
podseća nas na bliske ili posebne događaje. Parfemi dobrog kvaliteta stvaraju aureolu žudnje i luksuza. Miris parfema prati nas svaki dan. Parfemi su modni detalj. Oni su kao nakit koji nadopunjuje dekolte, kao lepi lak na njegovanim noktima, kao dobro izabrana kravata. Ističu osobnost, poboljšavaju raspoloženje zbog toga je dobar izbor jako važan.

Parfimerijski proizvodi se pojavljuju u nekoliko kategorija koje ovise uglavnom o sadržaju perfumerijskog koncentrata. Veća njegova količina čini miris intenzivnijim, trajnijim i skupljim. Dezodoranti i vode nakon brijanja sadrže oko 1-3 %, omiljene kolonjske vode, oko 3-5 %, toaletne vode 8-15 %, mirisne vode 15-25 % mirisnog koncentrata, a parfemi 20-30%. Veća se koncentracija ne upotrebljava, bili bi prejaki za okolinu. U razgovornom jeziku riječ “parfem” često znači miris, a ne samo njegov koncentrirani oblik.

Svako zna da je miris važan. Negovanu osobu ne čini samo elegantna odeća i lepa šminka, već i dobro odabran, prijatan miris. Dobro je znati da naš partner, nakon što tri meseca upotrebljavamo isti parfem, više ni ne osjeća taj miris. Čulo mirisa je lovačko i upozoravajuće. Reaguje na novosti i zbog toga treba, želimo li istaći našu atraktivnost, nakon nekog vremena menjati miris.

Back to content | Back to main menu